U Srbiji je 2019. godine donet Zakon o predmetima opšte upotrebe ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 14/2022), koji je usklađen sa evropskim propisima u oblasti kozmetičkih proizvoda.
Zahtevi u pogledu stručnosti procenitelja bezbednosti i sprovođenja
procene bezbednosti kozmetičkih proizvoda u Srbiji u velikoj meri su usklađeni sa zahtevima Evropske unije.
Uredba Evropske unije o kozmetičkim proizvodima (EZ) br. 1223/2009 postavlja stroge zahteve za bezbednost kozmetičkih proizvoda. Ona nalaže imenovanje
odgovornog lica (RP) unutar EU i zahteva da procenu bezbednosti svakog kozmetičkog proizvoda pre stavljanja na tržište izvrši kvalifikovani
procenitelj bezbednosti.
Odgovorno lice ima slobodu da izabere procenitelja bezbednosti na osnovu njegovih kvalifikacija, iskustva i stručnosti, ali istovremeno snosi odgovornost za izbor koji je napravilo i za angažovanje odgovarajuće kvalifikovanog i kompetentnog procenitelja. Kvalitetno sprovedena procena bezbednosti ključna je za usklađenost proizvoda i zaštitu potrošača.
Prema članu 10. Uredbe:
"Da bi dokazao da je kozmetički proizvod usaglašen sa članom 3, odgovorno lice je dužno da, pre stavljanja kozmetičkog proizvoda u promet, obezbedi da je kozmetički proizvod prošao
procenu bezbednosti."
- Razume formulaciju, uključujući sirovine, funkcije sastojaka, interakcije i stabilnost proizvoda, kao i mikrobiološke rizike.
- Identifikuje potencijalne granične klasifikacije proizvoda (npr. razlikovanje kozmetičkih proizvoda, farmaceutskih proizvoda i biocida).
- Analizira toksikološki profil svakog sastojka i procenjuje njegovu bezbednost u kombinaciji sa drugim sastojcima.
- Procenjuje scenarije izloženosti na osnovu normalne i razumno predvidive upotrebe proizvoda.
- Prati relevantne regulatorne zahteve i savremena naučna saznanja od značaja za procenu bezbednosti kozmetičkih proizvoda.
Neophodne kvalifikacije procenitelja bezbednosti
Prema Uredbi (EZ) br. 1223/2009, procenu bezbednosti mora da izvrši lice koje poseduje odgovarajuće formalne kvalifikacije:
Prema članu 10. stav 2. Uredbe (EZ) br. 1223/2009, procenu bezbednosti kozmetičkog proizvoda mora da izvrši lice koje poseduje diplomu ili drugi dokaz o formalnim kvalifikacijama stečenim završetkom univerzitetskih teorijskih i praktičnih studija farmacije, toksikologije, medicine ili sličnih disciplina, odnosno obrazovanja koje je država članica priznala kao ekvivalentno.
Za obavljanje procene bezbednosti potrebne su odgovarajuće formalne kvalifikacije stečene kroz univerzitetsko obrazovanje ili obrazovanje priznato kao ekvivalentno, u sledećim oblastima:
- Farmacija
- Toksikologija
- Medicina
- Slične naučne discipline, u skladu sa primenljivim zahtevima za ekvivalentnost kvalifikacija
Studije moraju obuhvatiti teorijske i praktične komponente, obezbeđujući da je procenitelj dobro opremljen znanjem i veštinama iz toksikologije, procene rizika i bezbednosti kozmetičkih proizvoda radi zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.
Iskustvo u kozmetičkoj industriji
Pored formalnog obrazovanja, praktično iskustvo u kozmetičkoj industriji je ključno za procenitelja bezbednosti. Praktično iskustvo u formulisanju, istraživanju i razvoju proizvoda i sprovođenju
procene bezbednosti od suštinskog je značaja za procenu interakcija sastojaka, tumačenje toksikoloških podataka i razumevanje ponašanja kozmetičkih proizvoda u realnim uslovima upotrebe.
Iskustvo u industriji doprinosi tome da procenitelj bezbednosti bolje razume izazove formulisanja proizvoda, primenu naučnih saznanja i regulatorne zahteve koji mogu uticati na bezbednost proizvoda. Ova ekspertiza je neophodna za informisane i pouzdane
procene bezbednosti.
Neke institucije nude kratke kurseve (5–7 dana ili čak nekoliko nedelja) ili onlajn sertifikate za procenu bezbednosti kozmetičkih proizvoda. Međutim, takva dodatna edukacija sama po sebi ne zamenjuje odgovarajuće formalne kvalifikacije koje se zahtevaju za obavljanje procene bezbednosti.
Na osnovu presude Suda pravde Evropske unije u predmetu C-13/17 (
tekst presude), u praktičnom smislu mogu se izdvojiti sledeći zaključci:
- Kratak stručni kurs ili sertifikat sam po sebi ne dokazuje ispunjenost propisanih kvalifikacionih uslova za procenitelja bezbednosti. Za priznavanje ekvivalentnog obrazovanja odlučujući su njegov nivo, sadržaj i odgovarajuća teorijska i praktična znanja potrebna za kompetentno obavljanje procene bezbednosti kozmetičkih proizvoda.
- Država članica može priznati određeno obrazovanje kao ekvivalentno, ali to ne znači da se svaki privatni ili neuniverzitetski stručni kurs automatski smatra takvim ekvivalentom. Priznata kvalifikacija mora obezbediti relevantna znanja uporediva sa odgovarajućim obrazovanjem iz farmacije, toksikologije ili medicine, uz visok nivo zaštite zdravlja ljudi.
- Odgovarajuća kvalifikacija procenitelja bezbednosti mora počivati na relevantnom naučnom obrazovanju koje obuhvata znanja potrebna za procenu bezbednosti, uključujući poznavanje ljudskog tela i njegovih patologija, kao i supstanci koje se koriste u kozmetičkim proizvodima i njihovih fizičkih, hemijskih i toksikoloških svojstava.
Iako kratki kursevi mogu pružiti osnovni uvod u regulatorne zahteve, oni ne mogu zameniti odgovarajuće formalno obrazovanje i praktično iskustvo u proceni
kozmetičkih sastojaka, razumevanju interakcija u formulaciji i
tumačenju toksikoloških podataka.
U Republici Srbiji kvalifikacije procenitelja bezbednosti i obaveze u vezi sa procenom bezbednosti uređene su domaćim propisima, koji su u ovoj oblasti u velikoj meri usklađeni sa zahtevima EU. Detaljnije informacije dostupne su u Zakonu o predmetima opšte upotrebe ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 14/2022)
https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2019/25/3/reg, Pravilniku o kozmetičkim proizvodima („Sl. glasnik RS“, br. 60/2019, 47/2022, 21/2023 i 25/2026)
https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/ministarstva/pravilnik/2019/60/1/reg i Vodiču za stavljanje kozmetičkog proizvoda na tržište Republike Srbije/EU (PKS, 2022)
https://api.pks.rs/storage/assets/Vodič za stavljanje kozmetičkog proizvoda na tržište.pdf